Први Мрак Poem by Nastasimir Franovic

Роди га мајка на ледини између младог класја кукуруза
Под ведрим небом ко вучица 
Не осврташе се смјерна мати
Одвоји га зубима од себе и у чвор му живот свеза
Уздигну га, а он заграја
Да јави да је дошао на овај свијет
 
За љубазне мазне ријечи и пјесмице мати немаше кад
Само га у травјешу пови, кратко га подоји и остави под једну маслину да чека
Чекаше до сунчева заода ту на Иванчеву њиву миран и стрпљен
Онда у сумрак цоктaше с мајчиних груди надошло млијеко

 
Сада у први мрак назиру се обриси кућа
Уљарице на прозорима сијају к'о свици.
То Катун чека да праг куће прекрочи 
Да обрадује браћу и сестре у тој ноћи.
Још једна уста гладна и будући тежак или чувар стада
Заспа стиснутих шака, ласно му глава на мајчине груди пада