Смокве Сушелице Poem by Nastasimir Franovic

Смокве сушелице

У подне утече ми магаре.
Научено бјеше залуду да иде само.
Никад га претоварио нијесам.
Самар бјеше нов.
Перо га је зђеља и саста'ио
Подрепница широка.
Све добро притегнуто, ма не много.
Сла' сам га живота ми од Кошара преко Дубраве до Катуна
Сћаше доћ дома за мање од уру ка чељаде да је.
С пунијем котарима смокава и грожђа лисице
Ево га тражим више од уре.
Муку ће ми данас дестрегат. 
Све смокве сушелице што натоварих да дома носи.
А неби ми ови калиж данас чинио н'о зарика неђе
из Вишковића она магарица Маркова те потрча тамо.
Просто што ћу за њин трчат.
Н'о све ће ми смокве уз оне међе ђа'олу дат'.